КАСТЕЛ

Тврђава Кастел је најстарији историјски споменик у граду Бањалуци. Најстарији трагови насеља на подручју Бањалуке су остаци неолитског градинског насеља који су управо пронађени на простору градске тврђаве Кастел. Налази се у средишњем дијелу града, који доминира лијевом обалом Врбаса. О времену настанка овог објекта не постоје поуздани подаци. Међутим, многе околности упућују на закључак да се управо ту налазило римско насеље Castra. Римљани су били изложени честим насртајима варварских народа, а имали су свакако довољне јаке разлоге да бране цесту која је пролазила котлином Врбаса. У прилог оваквим тврдњама иду и археолошки налази који су пронађени на простору данашњег Кастела, а односе се на римску керамику, новац и грађевинарство. Посебно важан налаз је антички жртвеник посвећен богу Јупитеру пронађен 1885. године приликом градње моста преко Црквене. Такође, на простору тврђаве пронађени су остаци Славенског насеља из периода раног средњег вијека (од VIII до XII вијека). У босанској средњовјековној држави постојао је Врбашки град, који се по једној претпоставци налазио на мјесту данашњег Кастела. Међутим, по другој претпоставци, Врбашки град се идентификује са Подградцима у Поткозарју.

Интензивна градња тврђаве

Интензивна изградња Кастела почиње у претпосљедњој деценији XВ вијека, за вријеме Турске окупације и владавине Ферхад паше Соколовића (1574-1588) који поред овог утврђења гради и низ других објеката оријенталног типа. Ферхад- паша на мјесту данашњег Кастела прво гради своју утврђену топхану (арсенал), да би, десетак година касније, топхана прерасла у прави утврђени град са кулама и табијама, који се непрестано дограђивао. Пошто лежи на ушћу Црквене у Врбас, од тврђаве су била подигнута два моста. Један је ишао преко Врбаса, у близини садашњег Градског моста, а други преко Црквене. Мост преко Врбаса сачувао се само у једној старој гравури. Врбас и Црквену повезивао је велики опкоп (шанац) тако да је тврђава заправо, својевремено, била утврђено острво којег су окруживале воде двију ријека. На зидовима тврђаве је такође био и велики дрвени конак који је гледао на Врбас, као и низ зиданих објеката из периода док је у тврђави била аустроугарска војска. Тврђава али и град Бања Лука посебно добијају на значају за вријеме Аустро-Угарско-Турских ратова као важан геостратешки центар.

Тврђава данас

У плановима за санацију, рестаурацију и ревитализацију Кастела предвиђено је да се један дио ових објеката обнови, како би тврђава добила изглед што приближнији некадашњем. На простору саме тврђаве нађено је доста археолошких трагова, из античких времена, преко већ спомињане славенске настамбе до новијих култура. У Кастелу се налази римски саркофаг нађен у Шарговцу, римски миљоказ с некадашњег пута Salona- Servitium. Данас је тврђава Кастел споменик И категорије. У прошлости Кастел је био јако војничко утврђење и штитио је котлину Врбаса од непријатељских налета. Тврђава је са свих страна опасана дебелим каменим зидовима, а у њеној унутрашњости, поред љетне позорнице, игралишта за дјецу и националног ресторана налази се и Камена кућа у функцији галерије.